Mонографија о фрескама Саборног храма у Чикагу

Протојереј др. Мирослав Симијоновић, свештеник из Цириха, и предавач на богословском факултету Светог Саве у Либертивилу, представио је монографију о живопису Саборног храма. (Чланак преузет са serbiancathedral.org)

У веома надахнутом и поучном предавању прота Мирослав је је између осталог нагласио: ”Бог ствара човека са природним чулима да би човек у свом потпуном бићу уживао у лепоти и доброти свог Божанског Творца. Можемо само да замислимо како се Адам "причешћивао" од радости и љубави гледајући, слушајући, додирујући свог Творца и Оца небеског. Падом у грех Адам не губи осећај чула, већ могућност да са тим чулима општи са Богом. У лишавању природног општења са Богом огледа се трагедија првородног греха. Зато је било потребно чулно искупљење огреховљеног човека, како би могао поново да гледа, чује и додирује свог небеског Родитеља. Као што једно дете, жељно родитељске љубави има потребу да свим својим чулима испољи и прима љубав родитеља, тако и огреховљени човек има исконску потребу да чулно дели радост љубави са својим Творцем. То је кроз читаву историју човечанства била тежња људи: да својим чулима поново спознају Бога.”

Затим је додао: ”Црква Христова нам је у својој аехитектури, иконографији, литургији и музици пружила прилику да као у огледалу, поново општимо својим чулима са Богом живим. Такође, корисно је да имамо у виду да су сва ова благодатна пројављивања естетски израз православног богословља и духовности, испољеног на Васељенским и помесним саборима.”

Живопис за понос

(Извор: Vesti-Online)

Бројним свечаностима свештенство и парохијани саборног храма Светог васкресења Христовог на Редвуд драјву у Чикагу обележили су завршетак радова на осликавању цркве. Након три године комплексних радова окупили су се да посведоче посвећеност православљу и овом храму, чије је живописање завршено искључиво захваљујући њиховим новчаним прилозима. Чин освештања иконописа обављен је у недељу након свечане литургије.

У петак је у цркви одржано предавање и представљена монографија на српском језику "Живопис Саборног храма" (представљена је електронски јер ће из штампе изаћи тек за две недеље), на којој је радио др Мирослав Симијоновић, сабирајући фреске, мозаике, естетику ентеријера и архитектуру овог важног саборног храма на америчком континенту.

- Било је задовољство радити на овом пројекту, а намера ми је била да само појасним оно што су свештеници ове цркве са својим народом остварили и пружили - каже отац Мирослав. - Ово је заиста једна од изузетних српских православних цркава у којој се осећа хармонија архитектуре и иконописања, чему је допринео и један од фрескописаца, Мића Белошевић.

На предиван начин успео је да дочара саборност цркве земаљске, којој ми припадамо, и ове небеске цркве, коју је он осликао на фрескама. На Ликовној академији у Чикагу професори су нас учили да је уметност естетски израз онога што осећамо у души, па сам тако и ја прилазио овим фрескама и на тај начин покушао да их презентирам у монографији. Сваки иконописац, сваки сликар описује оно што има у свом срцу и у својој души. Наша схватања вере, наша љубав према Богу, све је то изражено на особен, другачији начин, па је тако и на зидовима овог храма.

Др Мирослав Симијоновић је пореклом с Косова, Богословију је завршио у Либертивилу, где је често гостујући професор.

Сада живи у Цириху као иконописац, теолог и свештеник. Одакле има времена за све то, за сваку комплексну област којом се озбиљно бави?

- Нама је Господ помогао да дођемо до Црквe. Ми служимо Господу који нам својом милошћу отвара путеве и води нас у разне пределе - каже отац Мирослав. - Живим у Цириху с нашим добрим народом, али сам и даље везан за Србе у Чикагу, који су ми заиста помогли да изађем на овај пут, на коме сам сада. И кад мислим о својој прошлости, подједнако мислим и о мом родном Косову и о Чикагу, у коме сам провео значајне године живота. И овом презентацијом желим да кажем да осликавањем цркава нико не жели да се допадне народу, већ преноси оно што осећа према Богу.

Зато и ја говорим оно што осећам о црквеној уметности, коју ми живимо сваке недеље када дођемо у храм. Та саборност је важна, кроз нашу молитву духовно се сусрећемо са свима који су икада у цркву крочили.

Црква као део Србије

- Што се тиче Срба у Швајцарској, морам рећи да су изузетно везани за цркву, доживљавају је као део Србије у Швајцарској. Зато мислим да се сви ми заједно морамо трудити да нашу љубав према Богу емотивно пренесемо нашем народу, а народ ће бити задовољан и спокојан - каже отац Мирослав Симијоновић.

Уметничка радионица

У склопу свечаности у храму Светог васкресења Христовог, др Мирослав Симијоновић је одржао и уметничку радионицу у којој је полазнике учио техникама иконописања. На крају је сваки од њих урадио икону на дрвеним панелима које је отац Симијоновић донео из Цириха за ову прилику.