12.03.10 | Из епархије

«Епископске конференције показују јединство Православља»

Поводом оснивања православних епископских конференција у Швајцарској и Немачкој Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин дао је ексклузивни интервју нашој Информативној служби. У интервјуу са одговорним уредником епархијске Информативне службе, Тихомиром Поповићем, Преосвећени Владика, који од ове године обавља и дужност Генералног секретара Епископске конференције Швајцарске, објашњава како еклисиолошку позадину тако и практичну улогу и начин функционисања ових конференција које обухватају све канонске епископе православних помесних цркава у Немачкој и Швајцарској.

Одлука о оснивању Епископских конференција у православној дијаспори потекла је са четврте Предсаборске Свеправославне Конференције одржане прошле године у центру Васељенске патријаршије у швајцарском месту Шамбези. Епископска конференција Немачке основана је у 27. фебруара у Нирнбергу, а њен пандан у Швајцарској 4. марта у Шамберзију.

Ваше Преосвештенство, почетком ове године у Швајцарској и Немачкој основане су, у складу са одлукама Конференције у Шамбезију, православне Епископске конференције. Можете ли да нам нешто кажете о позадини и циљевима ових одлука?

Епископ Константин: Све помесне аутокефалне православне цркве дужне су да проповедају веру у Христа и да испуњавају дуг пастирске бриге о својим верницима у земљама које се налазе ван граница других аутокефалних цркава. Ради тога Православне помесне цркве чувају устаљени поредак управљања својим парохијама и епархијама у расејању (дијаспори) и настављају да упућују епископе и клирике на мисионарску и пастирску службу. У циљу побољшања сарадње Православних помесних цркава и пастирске, мисионарске, образовне и друштвене делатности у дијаспори, корисно је одржавање регионалних епископских конференција, које имају саветодавни карактер.

Како ће убудуће изгледати сарадња са осталим помесним православним црквама у Немачкој и Швајцарској? Шта ће се променити, а шта не?

Епископ Константин: Питања која су од општег интереса, као што су организовање предавања православне веронауке у редовним школама земље боравка, питање масовног информисања, контакти са другим црквама и конфесијама, односи са друштвеним и државним структурама, могу да се пренесу на Епископску конференцију, с тим што сваки епископ одговара својој Помесној цркви за пастирски рад, за развој односа са државним органима, са грађанским друштвом, са религиозним организацијама, као и са медијима у вези са питањима која се тичу живота његове пастве и заступања ставова његове сопствене Цркве.

Које су перспективе за живот православних у Швајцарској и Немачкој након оснивања епископских Конференција?

Епископ Константин: Циљ Епископских конференција је показивање јединства Православне цркве у дијаспори, развијање заједништва међу црквама у свим областима пастирског служења, посебно по питањима духовног старања за болеснике, затворенике и подржавање литургијског благодатног живота у целини. У надлежности епископских конференција је и изучавање и одређивање канонског статуса црквених општина које немају јасан однос према православним помесним црквама (примера ради: канонски статус црквене општине свете Тројице у Цириху) и слично.

Хијерархију у оквиру Епископских конференција, по одлукама из Шамбезија, одређује поредак Диптиха, иако неке од помесних цркава које су на врху овог историјског хијерархијског поретка Православља нису по броју верника толико присутне на територији поменутих земаља као неке друге. Да ли мислите да би ово могао да буде проблем за сарадњу?

Епископ Константин: Све одлуке Епископских конференција доносесе се консензусом. Епископске конференције немају административна и канонска овлашћења и не ограничавају права епархијских архијереја у дијаспори.

Када и како би требало да се реши питање сарадње Православних на нивоу Епископата у складу са одлукама из Шамбезија у Аустрији?

Епископ Константин: Очекујемо да ће то да буде ускоро. У току прошле и претпрошле године било је неколико састанака по питањима која су нам заједничка: питање веронауке у редовним школама, питање пастирске бриге за болеснике и затворенике и слично.

На који начин и на ком нивоу је СПЦ заступљена у новим структурама епископских конференција на територији Епархије средњоевропске?

Епископ Константин: У Православној Епископској конференцији у Немачкој, српској цркви је припало место благајника. Ову дужност ће вршити свештеник и дипломирани теолог Радомир Колунџић, парох у Берлину. У Швајцарској, српској цркви је припало место генералног секретара Православне епископске конференције. Ову дужност ће вршити надлежни Епархијски архијереј уз помоћ протојереја дипломираног теолога Љубомира Котарчића, пароха у Ст. Галену.

Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом средњоевропским господином Константином водио је одговорни уредник Информативне службе, Тихомир Поповић, потпредседник Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије средњоевропске.

 

---

Четрдесет нових парохија за 18 година

Кратка биографија Епископа Константина

Епископ средњоевропски Константин (у свету Крста Ђoкић) родио се у Горњем Црњелову у Семберији 26. септембра 1946. године. Српску православну Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је у првој послератној генерацији 1967. године. Замонашио се 28. марта 1970. године, а Богословски факултет завршио је 1974. године у Београду. Радио је као службеник и секретар Епархије зворничко-тузланске од 1. марта 1970 до 30. августа 1979, а једну годину провео је у Америци на учењу језика и даљем научном усавршавању. Од 1978. до 1982. био је предавач у Богословији Св. Три Јерарха у манастиру Крка. Од 1982. до избора за епископа средњоевропског 1991. године био је професор и главни васпитач у богословији Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.

Посвећујући посебну пажњу унутрашњој мисији односно бољем организовању црквеног живота, Епископ преко епархијских органа оснива велики број нових Црквених општина и парохија, поставља нове младе свештенике како би сваки верујући човек у својој близини имао могућност да посећује редовно света богослужења. Тако је у последњих осамнаест година основано око 40 нових црквених општина у градовима Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна, а многи старији црквени центри добили су нове парохије тако да сада у многим великим градовима на територији Епархије средњоевропске делају два или више свештеника. Градитељство и обезбеђивање трајних решења богослужбеног простора добија велики замах у последњих 18 година. Упорношћу и сталним указивањем на неопходност куповине црквених центара Његово Преосвешенство Епископ Г. Константин пробудио је код благочестивог народа жељу да се и на овим просторима покаже као народ Светога Саве који за собом увек оставља богомоље као трагове свога постојања. У току рата у нашој Отаџбини велику бригу око скупљања и слања помоћи преузела је и Епархија средњоевропска. Једна од највећих акција која се још увек спроводи јесте брига о деци ратној сирочади. У сврху организованијег рада на овом пољу основана је и епархијска човекољубна Комисија «Дијаконија» која је помогла да се последице разарања и страдања у Отаџбини лакше поднесу. Народне кухиње у Крагујевцу, Куршумлији, Београду, као и велика помоћ избеглицама биле су само један део активности која је ова комисија, заједно са немачким и другим партнерима, остварила у то доба.

Бринући се о свему овоме Епископ није запостављао ни бригу о свештеничком подмлатку. Тако је на новоосновани Православни богословски факултет у Минхену послао велики број кандидата, а многи студирају и на Богословском факултету у Београду и у Фочи. Истовремено велики труд и бригу посветио је настави православне веронауке, која се у појединим деловима Епархије – у Аустрији и неким немачким савезним државама – предаје и у државним школама. Непосредно после свога доласка у Епархију епископ Г. Константин обнавља излажење епархијског листа «Црква» који излази четири пута годишње у тиражу од 12.000 примерака, а који служи за мисијске потребе Епархије. И издавачка делатност Епархије цвета у последњих 18 година. За време Епископа Константина основан је Фонд за мисију Епархије средњоевропске, из кога се материјално помажу новоосноване црквене општине, градња нових храмова и издавачка делатност.

Такође је установљен и «Фонд омладине» из кога се материјално помажу активности младих на епархијском нивоу и обезбеђују стипендије за студенте и богослове. Епархија осим тога има и веома активну Комисију „Црква и друштво“ која помаже рад Цркве у комуникацији са инославнима, као и са државним и световним институцијама и остварује јединствен међуцрквени и друштвени дијалог.

Коначно, за време преосвећеног Владике Константина основана је и епархијска Информативна служба која редовно информише српску јавност о догађањима унутар Епархије, а медијима и заинтересованим читаоцима на немачком говорном подручју шаље вести везане не само за Епархију већ и за целу Српску православну цркву. Тако медији немачког говорног подручја имају прилику да се о животу Српске православне цркве информишу са самог извора.

Од 2010. године, Епископ Константин је Генерални секретар Православне епископске Конференције Швајцарске.

Информативна служба Српске православне епархије срењоевропске
Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa
Obere Dorfstraße 12
D-31137 Hildesheim-Himmelsthür
SOKAKTUELL@aol.com
www.eparhija-srednjoevropska.org
www.sokaktuell.diozese.eu